Свако животно доба и животна околност доноси другачије потребе за уносом течности. Једна мера не одговара свима – и зато је важно знати како прилагодити хидратацију специфичним ситуацијама.
Код деце, тело брже губи течности, што их чини осетљивијима на дехидратацију. Треба их подсећати да пију воду, јер жеђ није увек поуздан индикатор код најмлађих. Уколико дете има повишену температуру, дијареју или повраћање, хидратација мора бити приоритет.
Труднице и дојиље имају повећане потребе за водом како би подржале своје и развој бебе. Унос воде треба повећати у складу са саветима гинеколога и пратити симптоме попут умора или вртоглавице.
Спортисти губе велике количине течности знојењем и потребно је надокнадити изгубљене електролите. Поред воде, могу се користити изотонични напици након дужих физичких активности.
Старије особе често уносе мање течности због смањеног осећаја жеђи или страха од честог мокрења. Њихова хидратација мора бити пажљиво праћена, јер дехидратација код старијих доводи до конфузије и падова.