Дехидратација није увек последица заборављеног уноса воде – често је узрокована спољним или унутрашњим факторима који убрзавају губитак течности. Разумевање ових узрока и фактора ризика помаже нам да се боље заштитимо у свакодневном животу.
Најчешћи узроци дехидратације укључују излагање високим температурама, интензиван физички напор, грозницу, дијареју, повраћање и прекомерно знојење. Особе које бораве на сунцу или раде у топлим окружењима су посебно изложене ризику, као и спортисти, посебно они који тренирају без довољно пауза за хидратацију.
Фактори ризика укључују и животну доб – деца и старије особе су посебно рањиве групе. Код деце, телесна маса је мања, па се течности губе брже. Старије особе често имају ослабљен осећај жеђи и могу бити на терапијама које утичу на баланс течности у телу. Труднице и дојиље такође имају повећане потребе за хидратацијом, што их чини осетљивијима на дехидратацију.
Особе са хроничним болестима као што су дијабетес, болести бубрега или срца, могу имати додатне изазове у одржавању равнотеже течности. Унос одређених лекова, попут диуретика, може додатно повећати излучивање течности и изазвати дехидратацију.
Превенција почиње свешћу – редовно праћење симптома, унос воде у интервалима, чак и када не осећамо жеђ, и избегавање дужег боравка на сунцу без заштите. Уколико постоји било какав ризик, препорука је да се уносе електролити или природне течности које доприносе бољој хидратацији, попут кокосове воде или супе.